BIJELO POLjE – Na području opštine Bijelo Polje na nekoliko lokacija živi skoro 500 pripadnika romske populacije. Projekat u sklopu Lo­kal­nog plana ak­ci­je za Ro­me pod nazivom „Sa­mo plan ili ak­ci­ja” sprovelo je Ne­vla­di­no udru­že­nje „Đa­ko­mo Adri­a­tik” i on je pokazao da pripadnici romske populacije i dalje žive na marginama društva. Pro­jek­at NVO „Đa­ko­mo Adri­a­tik” su po­dr­ža­le NVO „Mla­di Ro­mi” iz Cr­ne Go­re i „Ro­ma Ak­ti­ve” iz Al­ba­ni­je. Ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta Ra­fet Mu­lić kaže da su a­tiv­no­sti po­dr­ža­ne u okvi­ru do­dje­le ma­lih gran­to­va, što pred­sta­vlja jed­nu od ak­tiv­no­sti pro­jek­ta „Za­jed­nič­ka ini­ci­ja­ti­va za osna­ži­va­nje rom­skog ci­vil­nog dru­štva na Za­pad­nom Bal­ka­nu i Tur­skoj”, te da je sve sprovedeno kako je i planirano.
– Ovim pro­jek­tom ko­or­di­ni­ra­le su or­ga­ni­za­ci­je ‚‘Ro­ma Ak­ti­ve‘‘ iz Al­ba­ni­je i ER­GO mre­ža iz Bri­se­la, a fi­nan­si­ran je od stra­ne Evrop­ske ko­mi­si­je, Ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra­ta DG-NE­AR, u okvi­ru IPA pro­gra­ma. Tu se na­šao i naš pro­je­kat „LAP za Ro­me u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje” ko­ji je di­rekt­no usmje­ren ka us­po­sta­vlja­nju kon­struk­tiv­nog i si­ste­ma­tič­nog di­ja­lo­ga iz­me­đu lo­kal­nih vla­sti i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve pi­ta­nji­ma Ro­ma i sa­me rom­ske za­jed­ni­ce u ci­lju po­bolj­ša­nja po­li­ti­ke za in­te­gra­ci­ju Ro­ma i pra­va gra­đa­na – ka­že Mu­lić.
Asi­si­stent­ki­nja na pro­jek­tu Azra Hra­po­vić ka­že da je Ra­dio „Adri­a­tik”, na či­jem je ona če­lu, dao pun do­pri­nos re­a­li­za­ci­ji kroz pro­je­kat „Me­dij­ska po­dr­ška LAP-a za Ro­me u op­šti­ni Bi­je­lo Po­lje”, i niz dru­gih emi­si­ja i ak­ci­ja ko­je ni­je­su bi­le fi­nan­si­ra­ne, već su pro­duk­ci­ja ovog ra­di­ja.
– Či­ni nam se da na kraju ovog LAP-a ni­je­su do­stig­nu­ti vi­so­ki do­me­ti u ostva­ri­va­nju za­da­tih ci­lje­va. Nijed­no di­je­te rom­ske na­ci­o­nal­no­sti ne po­ha­đa vr­tić, ni­je­dan uče­nik rom­ske na­ci­o­nal­no­sti ne po­ha­đa sred­nju ško­lu, dok ve­li­ki broj dje­ce ne po­ha­đa ni osnov­nu ško­lu, a i ona ko­ja idu go­to­vo sva to ra­de ne­re­dov­no. Sa­mo če­ti­ri Ro­ma ima­ju stal­no za­po­sle­nje – ka­za­la je Hra­po­vi­ćeva i do­da­la da tre­ba ura­di­ti is­tra­ži­va­nje o ste­pe­nu re­a­li­za­ci­je Lokalnog plana za integraciju Roma kako bi se vidjelo šta i ko­li­ko je ko ura­dio na po­bolj­ša­nju uslo­va za Ro­me. Važno je evi­den­ti­ra­ti sve pro­ble­me ko­ji su pra­ti­li re­a­li­za­ci­ju pla­na i po mo­guć­no­sti pri­ku­pi­ti mi­šlje­nja šta u na­red­nom pe­ri­odu ura­di­ti ka­ko bi se nji­hov po­lo­žaj una­pri­je­dio.
Predstavnik NVO „E-Roma” Džemal Selimović, koji je bio prvi koordinator Kancelarije za romska pitanja, kaže da Romi žive veoma loše i da zaslužuju bolji život.
– Hoćemo ista prava kao i ostali građani. Hoćemo da imamo otvorena vrata za poslove u svim institucijama, a ne samo da čistimo ulice, ili da radimo poslove koje niko drugi neće da radi. I mi imamo ponos i dostojanstvo, hoćemo život dostojan čovjeka. Malo je onih koji nas razumiju, zato se i zahvaljujem Zdravku Janjuševiću, koji nam najviše pruža podršku – istakao je Selimović, naglašavajući da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje od presudnog značaja za sveukupan rast, razvoj i formiranje ličnosti, zato je neophodno, kaže on, što veći broj djece romske populacije uključiti u obrazovni sistem.
Direktor NVO „Bjelopoljski demokratski centar” Zdravko Janjušević ističe da je obrazovanje Roma ključno za njihovu socijalizaciju i uključivanje u društvene tokove.
– Zbog nepovoljne ekonomske situacije, ali i brojnih drugih problema, ne možemo očekivati brzi napredak u primarnom i sekundarnom obrazovanju ove grupacije. Prostor za djelovanje zaista je veliki, ali potrebna su velika novčana ulaganja, što se očekuje i od Evropske unije. Naša nevladina organizacija uključiće volontere, ali i angažovati dva asistenta (od kojih će jedan biti psiholog), koji će raditi sa roditeljima i djecom kako bi ih pripremili za boravak u vrtiću, a kasnije i za osnovnu školu. Svjesni smo da zbog kulturološke i sociološke specifičnosti proces obrazovanja za romsku populaciju predstavlja istinski društveni izazov, ali im moramo ukazati na važnost tog procesa. Činjenica je da kod njih ne postoji izražena volja za pohađanje predškolskih ustanova, ali ne postoji ni dovoljna podrška države, zato će NVO „Bjelopoljski demokratski centar”, uz pomoć ostalih društvenih činilaca, uraditi sve da stimuliše i ohrabri romske porodice da svoju djecu upišu u vrtiće, a kasnije i u škole – istakao je Janjušević, dodajući da je žalosno što u Bijelom Polju nema Roma koji je završio srednju školu, kao ni onog koji pohađa fakultet.
M.N.


Neobrazovanje i predrasude

​– Lokalna uprava ulaže napore kako bi se život Roma u Bijelom Polju poboljšao, a Lokalni akcioni plan za integraciju Roma samo je jedan od načina kojim se to pitanje pokušava riješiti – kazao je predstavnik lokalne uprave Miloš Kljajević.
Prema njegovim riječima, Romi su najugroženija i najmarginalizovanija manjinska zajednica u Crnoj Gori, a njihova niska ekonomska moć, nizak stepen obrazovanja, mali broj zaposlenih, loši uslovi stanovanja, kao i brojne predrasude, uzroci su njihovog teškog položaja u društvu.
– Upravo na tim osnovama i u skladu sa drugim strateškim dokumentima izradili smo Lokalni akcioni plan za integraciju Roma, koji predstavlja lokalnu platformu politike koja ima za cilj da zaštiti prava Roma i to u svim oblastima – kazao je Kljajević.